Akademskoj, stručnoj, a Boga mi i političkoj javnosti, prof. dr. Husein Muratović ponudio je svoj deseti unierzitetski udžbenik pod nazivom „Inostrani kapital i privredni razvoj BiH“. Prije njega, ovaj autor napisao je i izdao slijedeće udžbenike: Monetarna znanost, Fiskalna znanost, Monetarna i fiskalna politika Evropske unije, Poslovno bankarstvo, Menadžment poslovnih banaka, Međunarodno bankarstvo, Centralno bankarstvo, Javni dug, poluga savremenih finansija, Efekti javne potrošnje na privredu BiH. Dakle, ukupno deset univerzitetskih udžbenika. Osim toga, napisao je sedam skripti: Međunarodni bankarski poslovi, Menadžment investicija, Upravljanje projektima, Ekonomika javnog sektora, Ekonomski razvoj, Makroekonomske teorije i politike u globalnoj ekonomiji i Evropske integracije. Bio je urednik Zbornika radova sa dva naučna simpozija, a prije neki dan izdao je i knjigu pod naslovom „Moji zapisi 2017-2021.“ Pored nesporne teorijske vrijednosti, što su potvrdili recenzenti (akademici), većina ovih udžbenika ima i svoju konkretizaciju na privredu BiH. S obzirom da je prof. Muratović naš stalni saradnik, smatrali smo potrebnim da upriličimo ovaj intervju sa njim.

Prvo, čestitamo Vam na zaista hvale vrijednom radu i rezultatima rada. Jer, malo je autora u BiH koji imaju ovoliki naučni i stručni opus.

Naše prvo pitanje je: Šta Vas je podsticalo i podstiče da neprekidno i intenzivno pišete i šta je predmet obrade u prvom udžbeniku?

Odgovor: Hvala na čestitki! Ključni podsticaj za naporan rad bio je izazov i nastojanje da pružim zajednici najviše što mogu u domenu svoga stručnog i naučnog usmjerenja. U prvom udžbeniku „Monetarna znanost“ predmet obrade bili su pojam, predmet i razvoj finansija, zatim ključne osobine i funkcije novca, teorijske koncepcije i doktrine novčane mase i likvidnosti, valute i devize, osnovne karakteristike finansijskog sistema BiH, monetarna ravnoteža, monetarna politika, inflacija i pravna zaštita od rizika promjene kupovne moći novca. Jednom rječju, principi monetarnih finansija.

Drugo pitanje: Kako bi konkretitzirali suštinu udžbenika „Fiskalna znanost“ na Fiskalni sistem BiH?

Odgovor: Najkraće, u ovom udžbeniku obrađeni su pojam, predmet i razvoj fiskalnih finansija, javni prihodi, javni rashodi, budžet i budžetska načela, društvene funkcije fiskalnih finansija, fondovsko finansiranje javnih potreba, sistem javnih preduzeća i fiskalna politika i kako Fiskalni sistem BiH učiniti racionalnim sa stanovišta potreba bržeg privrednog rasta.

Treće pitanje: Prvi ste i jedini u BiH napisali univerzitetski udžbenik „Monetarna i fiskalna politika Evropske unije“. U čemu je suština ovoga udžbenika i kako on može koristiti BiH da uđe u Evropsku uniju?

Odgovor: Na 478 stranica i preko 22 poglavlja akademskoj, poslovnoj i političkoj javnosti predstavio sam suštinu monetarne i fiskalne politike Evropske unije, kao najvažnijig segmenata sveukupne politike ove Unije. Da vaše čitaoce ne bih zamarao sa sveukupnim sadržajem, akcenat stavljam na tzv. Mastriške kriterije konvergencije, koje moraju ispiniti kandidati za članstvo u Uniju i ispunjavati postojeće članice Unije, te koje kriterije mora ispuniti BiH da bi postala punopravna članica Unije. U udžbeniku sam problematizirao pitanje može li EU opstati na racionalitetu u turbulentnim okolnostima, budući da ima jedinstvenu monetarnu politiku, ali ne i fiskalnu politiku, koja je harmonizirana samo u domenu indirektnih poreza, preko poreskih stopa, koje se kreću u rasponu 15-25% kod članica.

Četvrto pitanje: Šta ste htjeli ostvariti pisanjem udžbenika „Poslovno bankarstvo“?

Odgovor: Na 450 stranica obradio sam najznačajnije aspekte vrste banaka, razvoja, osnivanja i upravljanja bankama, depozitne i nedepozitne izvore, kapital banke i njegovu adekvatnost, cijene bankarskih resursa, principe bankarskog poslovanja, bankarske rizike, nadzor i kontrolu banaka, regulaciju i superviziju banaka, poslovnu politiku banaka preko kratkoročnih i dugoročnih kredita, analize zajmotražilaca, unutrašnjeg i međunarodnog platnog prometa i kritički osvrt na prisutnu bankocentričnost u BiH.

Peto pitanje: Naredni udžbenik bio je „Menadžment poslovnih banaka“. Šta je glavna poruka ovoga udžbenika za studente, bankare i poslovne ljude?

Odgovor: Suština poruke ovoga udžbenika je nužnost uspostavljanja racionalnih i održivih odnosa između zahtjeva za profitabilnost i zahtjeva za likvidnost, odnosno sigurnost. Udžbenik je obrađen preko više poglavlja, među kojima su najvažnija ona koja se odnose na strateško planiranje, upravljanje aktivom i pasivom, analiza principa likvidnosti, profitabilnosti, sigurnosti, efikasnosti, optimizacije između depozitnih i nedepozitnih izvora, cijena bankarskih resursa, kapitala banaka u kontekstu tzv. Bazelskih sporazuma, rizika u poslovanju i upravljanje rizicima poslovne politike i u okviru nje, politike različitih kredita, kreditne analize zajmotražilaca, analize investicionih projekata, elektronskog bankarstva, organizacionog upravljanja, neophodnosti regulacije i supervizije banaka, te konsolidacije i sanacije banaka.

Šesto pitanje: Šta poslovni ljudi u BiH mogu spoznati čitanjem Vašeg udžbenika „Međunarodno bankarstvo“?

Odgovor: U udžbeniku su detaljno obrađeni finansijsko-bankarska liberalizacija u globalnoj ekonomiji, bankarski sistemi najvažnijih zemalja tržišnih ekonomija, međunarodne bankarske institucije, međunarodna saradnja u bankarstvu, kreditni i nekreditni poslovi međunarodnih banaka, Bazelski sporazumi u kontekstu međunarodne regulative i standarda, međunarodni platni promet preko subjekata, instrumenata i dokumenata koji se podnose banci. Najkraće, čitaoci mogu spoznati sve ono što je važno za poslovanje u okviru međunarodnog bankarstva.

Sedmo pitanje: Čini mi se da ste jedini u BiH napisali univerzitetski udžbenik „Centralno bankarstvo“. Da li ste ovim htjeli zaokružiti oblast bankarstva u cjelini i kako bi koncipirali i dizajnirali monetarnu politiku Centralne banke BiH s obzirom da ona i dalje radi po tzv. Currency boardu (Valutnom odboru) i da nije u funkciji privrednog rasta i zaposlenosti?

Odgovor: Obradom udžbenika „Centralno bankarstvo“ zaista sam htio zaokružiti najvažnije sadržaje koji se odnose na bankarstvo u cjelosti. Odgovor na drugi dio vašeg pitanja, odnosno kako koncipirati i dizajnirati monetarnu politiku u BiH, zahtijevao bi mnogo prostora. Najkraće, monetarna politika neće unedogled moći u fokusu imati samo monetarnu stabilnost (kursa valute), a ne biti i značajan faktor privrednog rasta i zaposlenosti. Stoga Vam predlažem da ovaj segment analiziramo posebno. Jer, paradoksalno je da devizne rezerve Centralne banke BiH služe za razvoj i zaposlenost Švicarske i Njemačke (oko sedam milijardi), koje su date uz kamatnu stopu ispod 0,50%, ali ne i za podsticanje privrednog rasta naše privrede, koja se zadužuje pod višestruko višoj cijeni.

Osmo pitanje: Napisali ste udžbenik „Javni dug, poluga savremenih finansija“, koji je aktuelan posebno za BiH, koja se ubrzano zadužuje i kako kvantificirati i upravljati javnim dugom naše Države?

Odgovor: Ovaj udžbenik napisao sam iz bijesa. Jer, javni zajmovi prvenstveno se uzimaju da bi se finansirala enormno visoka neproduktivna (lična) javna potrošnja u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP), da bi se finansirala izborna baza (budžetlije) vladajućih etnobiznis stranaka i njihov opstanak na vlasti. To što će rasprodati sve značajne prirodne i druge resurse i stanovništvo Zemlje dovesti u poziciju proletera u vlastitoj zemlji, ove „patriote“ nije briga. Uz to, oni lažno bilansiraju iznose i strukturu javnog duga i tvrde da je on u prihvatljivim granicama (oko 40% BDP-a), a pri tome izostavljaju i/ili lažno bilansiraju dugove javnih preduzeća za koje su različiti nivoi javno-pravnih kolektiviteta bili garanti. MMF objavio je podatak da ova (javna) preduzeća duguju četiri milijarde eura, tako da stvarni javni dug (unutrašnji i vanjski) BiH iznosi oko 20 milijardi, odnosno preko 60% BDP-a. Obaveze po osnovu inostranog duga prošle godine iznosile su milijardu i 65 miliona KM i nisu mogle biti vraćene bez novog zaduženja. Uz visok iznos i nepovoljnu strukturu javnog duga, problem je i upravljanje ovim dugom, koje mora biti stručno, odgovorno i moralno, a ne rasipničko.

Deveto pitanje: Vi ste u udžbeniku „Efekti javne potrošnju na privredu BiH“ detaljno kvantificirali javni dug BiH i kako upravljati ovim dugom. Do kojih rezultata ste došli obradom ovoga udžbenika i šta poručujete donosiocima najvažnijih makroekonomskih odluka u Državi?

Odgovor: Obrada ovoga udžbenika samo je logičan nastavak prethodnog. Na osnovu detaljnih istraživanja i kvantifikovanja matematičko statističkom metodom (kolerativnom analizom) došao sam do ovih zaključka: javna potrošnja mora se redukovati za 30% u naredne tri godine, ona ne smije prelaziti 36% vrijednosti BDP-a i sredstva od redukovanja ove (neproizvodne) javne potrošnje moraju biti usmjerena za direktno podsticanje privrede i indirektno, za smanjenje fiskalnih i parafiskalnih opterećenja sektora privrede. U protivnom, crno nam se piše.

Deseto pitanje: Vaš deseti udžbenik je „Inostrani kapital i privredni razvoj BiH“. Moje pitanje je: da li je inostrani kapital zaista determinanta razvoja BiH i da li BiH ispunjava ključne pretpostavke za privlačenje ovoga kapitala putem različitih modela priliva?

Odgovor: U većini zemalja inostrani kapital u različitim modalitetima priliva zaista je važan faktor razvoja. Zanimljivo je da su SAD najveći primalac inostranog kapitala. BiH inostrani kapital je zaista neophodan jer ona ima dovoljno vlastite akumulacije za nivo proste reprodukcije. Međutim, BiH ne ispunjava ključne pretpostavke za veća inostrana direktna (proizvodna) ulaganja jer nema stabilno političko stanje, odgovornu i poslovnu administraciju, a i jedna je od najviše korumpiranih zemalja u Evropi. Uz to, predsjedavajući Predsjedništva BiH (Dodik) u maniru seoskog kauboja hladno izjavljuje da će podebljati međuentitetske granice i time zaštiti srpski narod!? Zanimljivo je da baš niko na tu glupost nije reagovao iz njegovog naroda, niti iz Federacije BiH i rekao mu da su takve izjave direktna brana inostranim ulaganjima i da se takva politika graniči sa idiotizmom. Nadalje, opstanak na vlasti ovoga kauboja omogućuju partneri SDA i HDZ, dajući mu po osnovu javnih prihoda više 840,8 miliona KM nego što uplaćuje na ovaj račun. Ovom prilikom prećutkujem činjenicu da se entitet RS zadužuje na inostranom tržištu uz saglasmnost Ministarstava finansija BiH i FBiH, koje su bošnjački „lideri“ od rata pa naovamo velikodušno prepustili drugima. Pri tome pričaju kako su zaštitnici svoga naroda!?

Jedanaesto pitanje: Šta je sadržaj Vaše knjige „Moji zapisi 2017-2021.“, koja ima 542 stranice i koja joj je glavna poruka?

Odgovor: U „Zapisima“ sam htio ostaviti trag o sebi, mom reagovanju na lošu razvojnu politiku od nivoa Općine pa do nivoa Države i kako razvoj učiniti poželjnim, a bez ličnih interesa i iskrivljene ideologije. Nadalje, htio sam ukazati na samosvijest o neophodnosti očuvanja naše nacionalne kulture i sticanja radne kulture, te na našu obavezu da damo od sebe najviše što možemo da očuvamo slobodu misli, dijaloga i ravnopravnosti, na kojima može i mora opstati država BiH.

Dvanaesto pitanje: Osim diplomskog rada, magistarskog rada, doktorske disertacije, napisanih udžbenika, skripti, zbornika radova, učešća na simpozijima i slično, da li ste napisali još nešto na šta ste ponosni?

Odgovor: Najviše sam ponosan na Elaborat čiji sam autor, a koji se odnosi na opravdanost osnivanja Općine Bužim (u dva navrata), Elaborat i sva popratna dokumenta za osnivanje Sredne škole „Hasan Musić“ Bužim, ratne 1993. godine i investicione programe za izgradnju tri tvornice, Farmu brojlera, TT separaciju Rudnika mangana, Pogon betonske galanterije, hotela „Radoč“ (prije rata) i na tri najznačajnija proizvodna investiciona programa (projekta) na području općine nakon rata. Razgovarao: Esad ŠABANAGIĆ