Prof. dr. Nedžad Bašić
U povodu afere „UO Univerzitet u Bihaću”
Novi skandal na Univerzitetu u Bihaću. Ovaj put radi se o pripremi terena da se opravda ili zamaskira sav kriminal koji se je taložio više od 15 godina na ovoj visokoškolskoj ustanovi i koji je proizveo milionske štete o čemu je više puta pisano u javnim medijima preko kojih je obavješteno i nadležno tužilaštvo i sud. Nažalost nije bilo nikakve reakcije. I ovaj put kao i uvjek kad brod tone traži se odstranjenje onih koji ne bi prikrivali kriminal. Ovog puta žrtva je prof. dr. Almir Badnjević čija je lojalnost i odanost rektoru Fadilu Islamoviću i predsjedniku vlade USK-a Huseinu Rošiću bila upitna, zbog čega je njegov izbor u UO Univerziteta u Bihaću, mada je jedini ispunjavao sve tražene uvjeta konkursa, blokiran. To nije nikakva novina na ovoj ustanovi na kojoj se jednom sedmično po potrebi mijenjaju UO i podešavaju za donošenje odgovarajućih odluka sa kojima se štiti kriminal na ovom Univerzitetu. Samo odluke UO sa kojima je potvrđeno nezakoniti progon i isključenje iz radnog odnosa prof. dr. Halkića koštaće Univerzitet više od pola miliona KM, dok će odluke UO Univerziteta sa kojima se odbija plaćanje profesora Univerziteta u skladu sa Kolektivnim ugovorom koštati Univerzitet ili budžet USK-a za 1.326.000 KM uključujući tu i zateznu kamatu na neisplaćena potraživanja. Indikativno je da su rektor, prorektori, dekani i prodekani kao i predsjednik Sindikata univerzitetskih nastanika kao i predsjednik Etičkog komiteta, koji su bili dužni da reagiraju na ovu nezakonitu odluku UO Univerziteta, uredno tužili Univerzitet i sad čekaju isplatu nadoknade po kolektivnim ugovorima ali sada sa značajnim uvećanjem na ime zatezne kamate. Kakva hipokrizija i kriminal i niko da to objelodani i spriječi.
Značajno je napomenuti da rektor Univerziteta u Bihaću Fadil Islamović, mada već osam godina ima funkciju ili rektora ili prorektora, nije pokrenuo pitanje velike zloupotrebe tzv. austrijskog kredita u vrijednosti od 10 miliona KM u okviru kojeg se dešavaju velike zloupotrebe i kriminal. Potrebno je samo površno pogledati povezanost između Univerziteta i tzv. Tehnološkog parka u Bosanskoj Krupi, povezanost proizvodnje i prodaje bučinog ulja sa ovim kreditnim aranžmanom, cijenu nabavke tehnološke opremu u kojoj su aktivno učestovali rektori i dekani fakulteta na ovom Univerzitetu, pa vidjeti dokle se ide u kriminalu na Univerzitetu, zbog čijeg prikrivanja je i izbio novi skandal vezan za izbor prof. Badnjevića u UO Univerziteta u Bihacu.
Rektor Univerziteta Fadil Islamović, koji je tada bio u funkciji prorektora za nastavu, nije pokrenuo pitanje ukidanja nezakonitog formiranja plaća rektora, prorektora, dekana, prodekana, i šefova raznih službi (Besima Midzić, šefica finacija, Nedžmija Veladzić, sefica kadrovske sluzbe, Asija Stara, šefica pravne službe), što je bio dužan na temelju izvještaja Federalnog revizora učiniti, sa čime je pričinjena šteta Univerzitetu 756.000 KM. I što više priča o kriminalu na Univerzitetu u Bihaću to više kriminala i samovolje od strane rektora i njegovih saradnika. Oni se ne obaziru na sve priče koje dolaze od studenata i pojedinih profesora koji ukazuju na kriminal, nemoral, nepotizam i korupciju na Univerzitetu. A i zašto bi se obazirali? Dobro oni znaju da svako čudo prolazi za tri dana. Potrebno je na sve to oćutati i sve će biti brzo zaboravljeno a oni će nastaviti po starom pljačkati i razarati ono što je preostalo od budžeta ove ustanove. Otuda je potreba da se stalno iz dana u dan ponavlja šta se sve kriminalno i nemoralno dešava na Univerzitetu i to sa punim imenom prezimenom vinovnika nemorala, kriminala, korupcije i plagiranja na Univerzitetu. Proglasiti profesora da nema diplomu koji je stekao doktorat davne 1989. koji je potom postdoktorsku specijalizaciju završio na poznatom jezuitskom Univerzitetu St. Thomas u Kanadi, koji je bio biran u zvanja gostujućeg profesora na dva najpoznatija univerziteta u USA (George Washington University u Washingtonu i Columbia University u Njujorku), koji je izabran za Fulbrajtovog stipendistu, koji je izabran za profesora na Concordia University u Montrealu (Canada), koji je izabran za profesora na Međunarodnom Islamskom Univerzitetu u Islamabadu, koji je objavio preko 50 radova u najprestižnijim međunarodnim časopisima i publikovao više od 10 knjiga u zemlji i inostranstvvu, koji je vodio više od 20 međunarodnih istraživačkih projekata širom svijeta…, a potom ga protjerati sa fakulteta da bi se na njegovo mjesto instalirala profesorica iz Sarajeva kod koje je asistentica protjeranog profesora, inače ljubimica dekanova, prijavila doktorat (što je zasigurno u velikom sukobu interesa), to se može desiti zaista samo na Univerzitetu u Bihaću. Ništa nije neobično ni to da se pojedinci koji javno objelodane ove i niz drugih mnogo softificiranijih oblika krađe i raznih drugih lopovluka na Univerzitetu nađu otvoreno pod direktnim nezakonitim pritiskom raznih UO Univerziteta u čiji se sastv biraju samo oni pojedinci koji imaju dobre i utjecajne partijske, sudske, policijske i veze u tužilaštvu. Tako će uvjek kad je kritična situacija vezanih za krivične prijave za predsjednika privremenog UO biti biran neki poslušni mediokritet koji ima perfektnu porodičnu vezu u policiji, tužilaštvu ili sudu u Bihaću, što je uvijek bila garancija da će prijave biti odbačene ili procesuirane u nedogled. Ide se toliko daleko da policija poziva te pojedince na saslušanja radi zastrašivanja da bi se kriminal i nemoral prikrio na Univerzitetu, koji očigledno nestaje i raspada se pod udarom ove kriminalne grupe iznutra. Otuda dobro je da bar za sada nema saslušanja prof. Badnjevića, što je za očekivati od rektora Fadila Islamovića da podnese prijavu policiji zbog narušavanja akademske časti i ugleda Univerziteta.
Ako bi iko trebao da reagira na dešavanja na univerzitetu u Bihaću to bi morao biti osnivač Univerziteta i Vlada USK-a i to bez obzira na stranačku pripadnost rektora, dekana, ili profesora. Međutim, tesko je očekivati takvu reakciju bez promjene Vlade USK-a na čijem čelu je Husein Rošić kum dekana Tehničkog fakulteta i rektora Univerziteta, koji su jedni od glavnih nosilaca negativnih zbivanja na i oko Univerziteta. Kako se ovdje radi o općem nacionalnom interesu sa najvišim mogućim degenerativnim posljedicama za opstanak Bošnjačke nacije i BiH, potrebna je i reakcija Vlade F BiH. Ta grupa kriminalnih i nemoralnih ljudi mora otići ne samo sa Univerziteta u Bihaću, kojeg razara više od 15. godina, već i sa političke scene USK-a i BiH. Ukoliko se to ne desi propast USK-a je neminovnost što će otvariti novu pandorinu kutiju u BiH i na Balkanu. Sve to nije potrebno da bi se sačuvala grupa inače beskorisnih ljudi. Sami studenti, onoliko koliko ih je preostalo na Univerzitetu u Bihaću, morali bi shvatiti svu tragičnu poziciju u kojoj se nalaze, i dići svoj glas protiv ove nemoralne grupe i na taj način rehabilitirati njihov Univerzitet koji pripada samo njima a ne ovim obskurnim likovima. (.)