Piše: H. Muratović

U Sarajevu je u organizaciji Fakulteta političkih nauka, odnosno Univerziteta Sarajevo, 27. februara održana Međunarodna naučna konferencija na temu „Društvo i država nakon nezavisnoti“. Jasno, u fokusu je bila država Bosna i Hercegovina, odnosno obilježavanje Dana njene nezavisnosti. Izlaganja na ovu temu imalo je 30-tak akademika i univerzitetskih profesora iz Zemlje i okruženja. Tema koju sam prezentirao bila je „Harmonizacija Fiskalnog sistema BiH sa evropskim fiskalnim sistemom, kao faktor priliva inostranog kapitala u BiH“. Nakon pozdravljanja, prisutnim sam doslovno rekao: „Poštovana gospodo, svi mi znamo koji su problemi u Državi, ko ih i zbog čega generira, ali se nismo fokusirali na način njihovog rješavanja. Čini mi se da bi adekvatnija tema za ovu Konferenciju bila „Mi i finansijski moramo braniti Državu!“ U tom smislu citiraću tri umna čovjeka. Prvi od njih je otac prvih javnih finansija, Ibn Haldun, koji je još početkom ranog srednjeg vijeka zaključio da se „moć svake države zasniva na jakoj vojsci i dobrim finansijama“! Stoga se zapitajmo da li država BiH ispunjava ijedan od ova dva atributa. Drugi čovjek bio je otac savremenih javnih finansija, A. Wagner, koji je tačno prije 155 godina ispravno zaključio „da svaka politika, koja se ne zasniva na finansijama, nije nikakva politika, već je isprazna priča“! Ne želeći nikog od prethodnih kolega panelista uvrijediti što se nisu bar dijelom fokusirali i na ovu problematiku i na domaće prevarante, citiraću još starog, mudrog Sokrata (469. p.n.e.), koji je filozofiju učinio istinskom naukom i modelom življenja i svojevremeno ustvrdio „da će mladi htjeti biti uvaženi kao stariji, da će stranci oteti prava starosjedilaca, a demokratija će im to dati. Lopovi i prevaranti će htjeti važne državne funkcije. A, demokratija će im to dati. Ali, kada lopovi i prevaranti konačno dobiju vlast, jer prevaranti, kriminalci i zločinci teže za moći, nastaće gora tiranija nego u vrijeme bilo koje monarhije“! Stoga se zapitajmo: da li je Sokrat još tada prepoznao ono što će se u bh ekonomiji događati nakon oko 2.500 godina, odnosno nakon sticanja njene nezavisnosti?!

Da bi realno sagledali usklađivanje Fiskalnog sistema (FS) BiH sa evropskim fiskalnim sistemom, potrebno je bar pojmnovno osvrnuti se na transformaciju našeg privrednog sistema nakon rata, posmatranu preko tranzicije, restitucije i privatizacije. Pri tome je tranzicija (prelaz) trebala  podrazumijevati prelazak privrede iz ekonomski manje efikasnog u ekonomski efikasniji privredni sistem, što se nije ostvarilo. Restitucija podrazumijeva povrat ili nadoknadu imovine koja je oduzeta njihovim ranijim vlasnicima, što, takođe, nije učinjeno. Privatizacija predstavlja proces prelaza državnog (društvenog) vlasništva u privatno vlasništvo, kao efikasnije. Međutim, ona se u BiH pretvorila u sirovo pljačkašku otimačinu. Najkraće, transformacija privrednog sistema BiH trebala je da obuhvati promjene u karakteru vlasništva, sistemu organizacije privrede i načinu upravljanja privredom, s ciljem ostvarenja makroekonomske stabilnosti. Navedeni postulati trebali su predstavljati mostove prelaza iz modela socijalističke privrede sa društvenim vlasništvom, neadekvatnom organizacijom preduzeća, koja često puta nije bila zasnovana na naučno fundiranim osnovama i sa rukovodnom strukturom, čija je podobnost najčešće bila determinisana političko-partijskim, a ne (primarno) stručnim atributima. Stoga je ovaj sistem karakterisala određena nestabilnost i neefikasnost, koja se ispoljavala na makro i mikro nivou u materijalnoj i finansijskoj sferi.

Potreba za transformacijom bh privrede proisticala je iz njene strukture i karaktera, jer je predratnu strukturu naše privrede karakterisala dominacija sirovinsko-bazičnih grana sa ogromnim izgrađenim kapacitetima i proizvodnjom investicionih roba i sirovina (za potrebe jugoslovenskog privrede), gdje je tržište kupaca dominiralo nad tržištem proizvođača, posebno u domenu cijena. S obzirom na raspad tržišta eks Jugoslavije i na činjenicu da su izgubljena tradicionalna inostrana tržišta, zasnivanje razvoja privrede BiH na dotadašnjem modelu i sa takvom strukturom i obimom proizvodnje nije se moglo racionalno ostvarivati. Stoga su promjene u modelu i u strukturi bh privrede bile neminovne. Dakle, ograničenja u transformaciji bh privrede  bila su višestruka: prekapacitiranost određenih grana, izgubljenost tržišta eks Jugoslavije i tradicionalnih inostranih tržišta, razrušenost privrede, platni i trgovinski deficit Zemlje, velika nezaposlenost, neizgrađenost državnih institucija (infrastrukture) i, posebno,  nedostatak kapitala. Budući da je transformacija bh privrede bila neminovna, ona se morala vršiti uz sva ograničenja i teškoće koje su postojale, jer dotadašnji model jednostavno nije mogao da opstane na racionalnoj osnovi. Pri tome, dodatni problem bio je nedostatak kapitala za brži privredni rast i zaposlenost. Stoga je priliv inostranog kapitala bio nulti prioritet makroekonomske politike BiH.

Da bi makroekonomska politika zemlje bila učinkovita, potrebno je da su racionalno usklađena tri njena najvažnija segmenta: industrijska, monetarna i fiskalna politika. INDUSTRIJSKA politika, koja je trebala biti zasnovana na prirodnim i radnim resursima, nije dobro koncipirana, ni provođena. Velika preduzeća su devastirana i ostala van fokusa iole ozbiljnog oporavka. Nadalje, nerazumno je izvršena deindustrijalizacija, tako da kod nas i danas ne postoji ozbiljna industrijska politika, što se ne može opravdati bilo čime. MONETARNA politika koncipirana je po sistemu Valutnog odbora (Curerency boarda) koji se zasniva na dvije ključne postavke: fiksnosti kursa (KM) u odnosu na euro kao valutno sidro i na 100%-tnom pokriću emisije KM u eurima. Tada se smatralo da je Zemlji potrebna monetarna stabilnost. Privredni rast i zaposlenost nisu bili u prioritetu. Devizne rezerve Centralne banke BiH (CBBiH), koje sada iznose oko 15 milijardi, su u vrijednosnim papirima njemačke i švicarske, tako da služe privrednom rastu ovih zemalja uz godišnju kamatnu stopu od 0,164%, dok se istovremeno naši subjekti na ovim tržištima zadužuju po kamatnoj stopi 5-7%, što je svojevrsni apsurd. Istina, neposredno nakon rata, te u fazi obnove i oporavka, dakle, 10-tak godina nakon rata, bilo je opravdano ovakvo koncipiranje monetarne politike, ali ne i nakon 25 godina. Jer, CBBiH o svih instrumenata monetarne regulacije, ima samo obaveznu rezervu, tako da je njena monetarna politika apsolutno redukovana i ne podstiče privredni rast (nema politike kamatnih stopa, politike otvorenog tržišta, dakle, nema kratkoročne,niti dugoročne monetarne politike, kao kvantitativnih instrumenata, niti kvalitativnih instrumenata, posebno selektivne kreditne politike). FISKALNA politika dominantno je bila i još uvijek je u funkciji finansiranja enormno visoke neproduktivne javne (lične) potrošnje, koja je u odnosu na BDP najviša u Evropi, što sam egzaktno utvrdio obrađujući udžbenik „Efekti javne potrošnje na privredu BiH“ Za podsticanje privredi izdvaja se jedva desetak procenata, što je nedopustivo mali iznos. Slično je i sa javnim dugom. I dok zvanična politika tvrdi da on iznosi oko 38% BDP-a, odnosno 13,1 milijardu, pravo stanje je drugačije. Naime, zvanični Izvještaj MMF-a navodi da dug javnih preduzeća (2021.) iznosi četiri milijarde eura. Budući da su za vraćanje ovoga duga garanti bili različiti nivoi vlasti (JPK), stvarni javni dug iznosi preko 21 milijardu, odnosno blizu 60% BDP-a. Obrađujući udžbenik „Javni dug, poluga savremenih finansija“, egzaktno sam utvrdio da ovaj dug treba iznositi maksimalno 36% BDP i da se treba upotrebljavati dominantno u produktivne projekte. Prema tome, javni dug dominantno služi za finansiranje neproduktivne javne potrošnje, što je nedopustivo. Statističko-kolerativnom analizom dokazao sam da se javnim dugom dominantno finansira javna potrošnja, budući da se iznosi obje ove kategorije kreću u skoro istom procentu u odnosu na BDP.

Javna preduzeća koriste se kao subjekti preko kojih se zadužuju odgovarajući nivoi javno-pravnih kolektiviteta (JPK). Ova preduzeća su i inače rak-rana bh privrede i društva. Isključivo su utočište stranačkih uhljeba i plijen stranaka na vlasti. Njima se nestručno, neodgovorno i nemoralno upravlja, iako za to postoji model na primjeru Finske, čija su javna preduzeća profitabilnija od privatnih. Menadžerske i upravne strukture ovih preduzeća u Finskoj nisu stranačke, već se biraju isključivo na osnovu stručnosti. Menadžmenti na kraju svake godine (na Skupštini) podnose Izvještaj o poslovanju, koji korisnici usluga (dakle, i građani) prihvataju ili odbijaju. Ako se Izvještaj prihvati, menadžment nastavlja voditi preduzeće. U protivnom, odmah slijede ostavke. Promjena stranaka na vlasti nema nikakvog uticaja na izbor rukovodstva. Stoga ova preduzeća podstiču zdravstvo i obrazovanje, pa kao posljedica toga, Finska i Irska imaju najbolji stabilno rastući razvoj u Evropi u zadnjih 25 godina, a u BiH ona su enormni gubitaši i ostaće kao takva sve dok ih vode interesno povezani i rukovodioci koji nisu dorasli zadatku.

U situaciji kada BiH ima deficit vanjskotrgovinske razmjene 10,7 milijardi KM, nezaposlenost oko 40%, pokrivenost uvoza izvozom 63% i kada je imperativ privrednog rasta 5% godišnje, a ne 1% (procjena MMF), kada nemamo ozbiljnu industrijsku politiku i kada od svih instrumenata CBBiH ima samo obaveznu rezervu, neophodna nam je fiskalna detaksacija za veći priliv inostranog kapitala, budući da smo po ovom osnovu najlošiji u regionu i da je pad ovoga priliva 2022. u odnosu na 2021. bio 26%. Izvor sredstava za detaksaciju ino ulsaganja mora biti od rezanja neproduktivne javne potrošnje za 20%, što odgovara kvalitetu ishodišta njenih učinaka.

Da bi harmonizovali FS BiH sa onim u EU, te ustanovili i kvantifikovali fiskalne podsticaje koji bi bili u funkciji priliva inostranog kapitala, potrebno je prvo razmotriti na čemu se zasniva FS EU.  On se zasniva na tri stuba: budžetu Unije, Pravilima fiskalne stabilizacije i poreskoj harmonizaciji. FS EU nerazvijeniji je od nacionalnih fiskalnih sistema. Puni se iz carina na uvoz u Uniju, dadžbina na poljoprivredne proizvode, po osnovu PDV-a i BDP-a, kamata, garancija i kazni. Iznosi 1,2% BDP Unije. Troši se za unaprijed poznate namjene, a najviše za poljoprivredu i strukturne i kohezione fondove (oko 90%). Ne učestrvuje u stabilizaciji konjukturnih ciklusa, nema deficita, ni suficita. Godine 2010. iznosio je 141 miliona, a 2022. iznosio je 169,5 milijardi eura. Drugi stub FS EU su Pravila fiskalne stabilizacije (Mastriški kriteriji konvergencije, Pakt o stabilnosti i rastu, Nadzor budžetskih pozicija i Procedura u slučaju prekomjernog deficita i javnog duga. Budući da su navedena Pravila poštovana u relativno stabilnim uslovima, ali ne i turbulentnim globalnim uslovima (velika finansijska kriza 2008.), ona su i praktično derogirana. Treći stub FS EU je poreska harmonizacija, gdje su indirektni porezi  (PDV, akcize i carine) harmonizovani. PDV je harmonizovan preko raspona u poreskim stopama 15-25%, sa dva izuzeća i stopom od 5%, dok direktni porezi nisu harmonizovani.

Fiskalni sistem BiH funkcioniše po principu fiskalnog federalizma, gdje su uređeni odnosi između fiskalnih vlasti o pitanju nadležnosti i raspolaganja prikupljenim sredstvima. Indirektni porezi jedinstveno su normirani za cio prostor Države. Stopa PDV-a je jedinstvena, iznosi 17% , nema povlaštenih stopa, niti izuzeća. Carine i akcize jedinstveno su normirane, tako da su indirektni porezi povoljan faktor priliva inostranog kapitala. Direktni porezi usaglašeni su i istovjetni samo u domenu poreza na dobit preduzeća, dok su ostali direktni porezi različito normirani po entitetima i distriktu Brčko. Najnepovoljniji za priliv ino kapitala su porezi i doprinosi na rad, koji su najviši u Evropi.

Obrađujući udžbenik „Inostrani kapital i privredni razvoj BiH“, došao sam do zaključka da su najvažniji fiskalni podsticaji za priliv inostranog kapitala:

eliminisanje dvostrukog oporezivanja (riješeno potpisivanjem bilateralnih i multilateralnih sporazuma, pozitivan faktor priliva inostranog kapitala);

snižena stopa poreza na dobit (jedinstvena u BiH , na nivou 10%, pozitivna za ino priliv)

poreski praznici (vrijeme uhodavanja proizvodnje, pozitivno su riješeni);

ubrzana amortizacija (omogućena Zakonom za domaća i ino preduzeća, pozitivan faktor za priliv inostranog kapitala);

olakšice po osnovu investicionog odbitka (su u fazi ustanovljenja),

carinska izuzeća (za repromaterijale i savremenu tehnologiju, pozitivno su riješena);

umanjenje poreza i doprinosa na plate (visoki su, negativan faktor priliva);

ostali fiskalni podsticaji (porez po odbitku, porerske olakšice kod poreza na dohodak, manjeg poreza na imovinu i carinski tretmani (prihvatljivi su za ino ulagača);

mogućnost korištenja fiskalnih podsticaja sa normativnog aspekta je normalna);

trošak fiskalnih podsticaja (odnos koristi i troškova nije kvantifikovan).

Najveći ograničavajući faktori priliva inostranog kapitala su:

-politička nestabilnost;

-pravna nesigurnost,

-visoki porezi i doprinosi na plate i

-sistemska korupcija.

Respektujući sve naprijed navedeno, odnosno kakvo je političko i makroekonomsko stanje u BiH, čini mi se da ga se može promijeniti samo tzv. Lenjinovim tipom revolucije (puškom).

Na kraju, sugerišem akademijama, univerzitetima, udruženjima privrednika, silnim agencijama i vladama da već u prvoj polovini ove godine organizujemo dva simpozija:

  • Državu moramo braniti i finansijski,
  • Formiranje stručnih timova za izradu razvojnih projekata, finansiranim sredstvima evropskih fondova, namijenjenih zemlji kandidatu. (*)