Slatko me nedavno oraspoložio saradnik ove Redakcije Nedžib Vučelj iz Bužima, jer je tada poprilično ozbiljno najavio kandidaturu na izborima, ni manje ni više, nego za predsjednika, doduše nije kazao, a nisam ni pitao, čega bi on bio predsjednik! Znam da je do ove funkcije ništa lakše doći. U USK-u samo po osnovu registriranih udruženja imamo 1.457 predsjednika, u Bužimu ih je 85. -Đeš bolan baš za predsjednika, toga imamo i previše, vidi nešto ozbiljnije! Nije srećom Nedžib prijavio svoju kandidaturu za predsjednika, a da jeste, evo za šta bi se, između ostalog, zalagao u kampanji:
-Ukin’o bi školstvo, jer se diplome svakako kupuju, uništio bi sve tvornice, neka radnici idu preko granice, zapustio bi poljoprivredu, dok je kontenjera, uveo bi poticaj za drogu, neka narod uživa, sijao bi nacionalnu i vjersku mržnju u dogovoru sa srpskim i hrvatskim članovima, kada budemo dernečili po striptiz barovima, borcima bi dao čunu da im borbeni moral ne padne, narodu bi stalno dijelio Bosnu, a meni samo pare, struju bi poskupio, neka ljudi samo spavaju, neka sanjaju nikad nedosanjane snove, ukinuo bi sve sportove osim trke za životom, naučio bi makar da se potpišem kad kredite dižem, uništio bi puteve, otvorio šumske staze, narod bi učio poštenju, jer ionako ću im ja sve krasti, ukino bi zdravstvo, neka narod trpi da očvrsne, biće država bez policije, da ne bi narodu usuli iz dupeta u glavu, pa da svate ko sam i što sam, a dotle će mi se narod klanjati, glasove poklanjati, a ja ću samo lajati, lajati, lajati…
Ovi današnji, tobože ozbiljni kandidati, sa iskustvom, ne obećavaju ništa slično jer su već sve uradili da ovako bude, a što je Nedžiba u konačnici pokolebalo da se ne kandidira. E. Š.